DNEVNIK BOLESNIKA: J...š zemlju koja Bosne nema

U međuvremenu ostavila me supruga. Taj dio je opisan u knjizi, a s ovolikim vremenskim odmakom ipak je on intima bivše i supruge i mene napisana u tiskanim izdanju. Samo ću napisati da su  pojedine  udruge, institucije suludo bezosjećajne. Svjestan sam da 99.97% nasilja čine pripadnici moga roda, a to je muškog. Unatoč svemu prvenstveno svojoj bolesti to nisam očekivao. Sve je stvar dogovora, pa je tako razlaz mene i supruge bio ljudski bez na svu sreću  dopuštanja institucijama i raznim udrugama koje u pravilu nažalost šute kad se događa nasilje nad ženama. Uvijek  mi je bila neshvatljiva iako sam imam nultu stopu tolerancije na nasilje.

Dio o rastavi sam izbacio u objavama, ali život dalje isključivo dogovorno između nas dvoje na dobrobit Hane i Tee. On je krenuo od pokušaja rehabilitacije u pol  Bosne  s kojom doslovno nemam nikakve veze.

BANJA VRUĆICA 

 Nekako mi je to puno značilo, ako nismo obitelj, bar smo tih 10 minuta bili zajedno. Tea kao Tea brzo se prilagodila, bila je uvjerena da ja nesem kinder jaja. Par godina poslije našao sam snimku gdje Tea opisuje svoj prvi dan vrtića, režiser je Hana.

 Uvijek se sjetim kad smo Hanu prvi dan  vodili u vrtić ˝Pčelica˝. Ivani sam rekao da  sačekamo  Hanu kod Haninog vrtića. Nije prošlo ni 5 minuta a ono Hana trči (za par minuta, pardon minutu). Ušli smo po nju a ono sva djeca plaču i hoće van iz vrtića. Od tad je Hana išla u privatni vrtić. Ujna me je nazvala da siđem ispred zgrade. Dala mi je 2000 kn da idem u Banju Vrućicu u Bosnu. Imala je rak pluća i bila joj je želja da se rehabilitiram.

Jebeš zemlju koja Bosne nema

Ok idem u Teslić. Prvo sam pomislio da je bolnica, a ono je to  hotel. Lupetam, 10 dana bez kćeri, a taman smo se ustalili 7/7 dana. Izračunao sam da je boravak u toj banji 10-ak puta jeftiniji nego kod nas. Ipak je Teslić, a hotel je sklop hotela s puno životopisnih naziva, s tim samo da jedan izbjegavaju.

U kojem hotelu želite biti? Bosna, Srbija, Hercegovina i Posavina. 

Bosna?

Takvog nemamo , ovo je Banja Vrućica

Lutanja po Bosni

Jebeš zemlju koja Bosne nema. Izabrao sam hotel Posavina ali doslovno u Bosni, Bosne nema( hotela Bosna). Sam kompleks je sklop hodnika od hotela do hotela, naravno tunela ispod površine zemlje. Kao da su još za vrijeme Tita kopani, kao da sam na Vis zalutao, a ni na Visu nikad nisam bio.

. Bio sam sam u dvokrevetnoj sobi .Za 5 min došla mi je poruka: ˝Potrošili ste mjesečni limit interneta, sad ste u roamingu˝ - on se naplaćuje puno se po potrošenom mb-u, jebeno too much. Pa u sobi ima wi- fi, sve su .ba mreže otvorene, ali još da da otkrijem kako se spojiti na to. Na kraju sam dobio račun za  mobitel  za tih 10 dana 3000 kn, skuplje od banje. U hotelu Srbija me pregledao fizijatar i odredio mi terapije. Pitao sam da li tu vježbaju po Bobathu. Fizijatrica je čula za njega ali ne zna nikog da ga zna, pitala me odakle ga ja znam? Odite u Hercegovinu da dogovorite terapije a ja u Posavini. Naći ću ih sutra. Pozdravio sam se svojima na 10 dana. Od sutra počinjem u pola Bosne, pardon nemam pojma čega, potragu za terapijama. Zbunjivali su me ti putokazi u banjama i tuneli bez kraja. Potrajalo je dok sam našao sve terapije. Sve sam ih našao otprilike iz petog pokušaja. Tamo se sve ženske zovu Maja, Nataša ili Jelena i sve su crne imaju velike, hm nije važno (oči hehe). Pored svih crnki ja sam dobio smeđeg fizioterapeuta, ženskog napokon . Zove se Jana. Ime kao naša voda a prezime kao naš premijer. Jedino tamo nigdje nema Jane za kupiti. Vježbe su joj ok. 

Biciklo

-Sad ćemo malo vježbati sa oklagijom pa ćemo vozit biciklo, pa možeš na ručak.

Biciklo je bio strava, kao da pokrećem vremenski stroj. Terapija je za prvi dan gotova. Sutra se idem galvanizirati, parafinirati, tensirati i na bazen. Sad idem na ručak i po novine (Večernji i Jutarnji za 1.5 KM). Uredno sam u hodniku pozdravljao sve sa ˝Bok˝ i svi su me uredno blijedo gledali. Odakle im pravo da budu tako nepristojni. Nataše, Jelene ili Maje su me pozdravljale sa ˝Ćao˝, pa nisam u Italiji. Odzdravljao sam s ˝Bok˝. Trebalo mi je vremena da  razumijem da misle da svakom koga vidim govorim ˝Bog˝. Ukazanje i to baš u hodnicima do Hercegovine. Nemam ni  jednu dijagnozu poremećenosti, ali kad u gledaš u 10 prolaznika u oči i kažeš im ˝Bog˝ i normalan bi pomislio da sam u nekoj akutnoj fazi šizofrenije. Pa da probam s ˝dobar dan˝. Jupi dobio bi povratni pozdrav ˝zdravo˝ .Naravno nisam odustao od svoga ˝bok˝.

-Pasulj s kobasicama, pečurkom, prženac ili Bosanski lonac što ćete za ručak?

-Ćevape s lukom.

- Toga nemamo u meniju. 

U Bosni nemaju ćevape, pa koji im je. 

Nakon prevođenja prva tri jela, jedini sam za stolom (mislim čak jedini u restoranu) odabrao Bosanski lonac. Bosna izgleda ne želi imati veze s Bosnom. Bosanski lonac je izvrstan, bar sam jeo najbolje za stolom. Čak sam i našao frenda s svojih 90-ak godina  koji mi je bio cimer za stolom. Kad sam rekao da sam iz Hrvatske:

- Vi živite u EU , vama je super.

-Ma fantastično.

Došao sam i do toga na bazenu. Na njemu radi jedna od silnih Maja. Uf dobra je crnka, posebno oči naravno. Mislio sam je pitati da li je glumila u spasilačkoj službi. 

-Otići ću s Vama do bazena.

 Do tad sam bio pobornik zelenookih plavuša, ali Maja crnka  ima sve argumente koji me navode da promijenim mišljenje. Snovi mi se ostvaruju.

Krivi ili pravi dres

-Tu ću te ostaviti, čeka me moja grupa za drugi bazen.

 Ode Maja i ostavi me samog u bazenu s nepoznatim didom. Majo vrati se!!!, skuhat ću ti hrenovke.U bazenu sam s nepoznatim didom, pitanje je bilo da li da mu namignem kad nema Maje.Nisam mu namignuo.Rekao sam mu Bok! Srećom dida je polugluh.Još je muško paq da pomisli da u njemu vidim Boga ne bi bilo zgodno.

 Nemanja me prošvercao na galvanizaciju preko reda. Odmah me pokušao galvanizirati do maksimuma, ali mi se noga počela neartikulirano ponašati; rokerska noga.Idem na večeru u Španjolskom dresu, jedinom koji mi je mama spremila. Kao tipično muško redom sam izvlačio majice i tu je večer došao red na dres. Kad sam sišao u restoran, svi su za mojim stolom bili dresu Srbije. Znao sam da se igra EP u košarci, ali nisam imao pojma tko igra. Za stolom su svi znali odakle sam. Večerao sam na brzinu i otišao u kafić pored naručiti bezalkoholno pivo. Pored mene je sjeo lik sa majicom ˝Ratko Mladić heroj˝, toliko znam ćirilice Nisam se digao iz pristojnosti (mogućih batina). Iako svoje mišljenje imam, ali ga je tad bilo bolje zadržati za sebe. 

-Druže da li igraš šah? Pitao me neki gospodin iz Novog Sada. 

Rekao sam mu da igram i da imam dvije kćeri. Za svaku je dao po jedan dolar da im dam kad dođem kući za sreću. Podmitljiv kakav jesam, naravno uzeo sam dolare. Odjednom su se svi ustali, osim mene i počeli pjevati srpsku himnu ˝Bože pravde˝. Večeras se igra historijski meč Srbija : Španija. Kad sam to čuo da sam skoro progutao bocu od piva. Kad se svirala Španjolska himna a ja jedini u Španjolskom dresu.  

-Nešto si mnogo tih. - primijetio je konobar. 

-Šaljem poruku na mobitelu. - pravio sam se neutralan sam kao Švicarska. 

Već sam se vidio na traumi. Nitko mi ni riječi nije rekao iako su „MOJI“ pobijedili 30 koševa razlike. Nisam slavio nego se povukao u svoju hotelsku sobu. Košarku od sad samo gledam iz zaključane hotelske sobe. Bio sam u Bosni a u Bosni nisam bio, kao Pitija. Ta Bosna u kojoj sam bio kao da ne želi biti Bosna, pa i ćevape ignorira. Naprosto ih ja nisam mogao ignorirati. Priznajem bili su jači od mene. Na povratku smo stali kod Aljke u Bosanskom Brodu. On nekako dođe kao Bosanski Mc Donalds ili meni priznati brand Šefki. Gospodin iz Novog Sada me pošteno razbio u šahu u pol Bosne, koja ne želi bit Bosna.